(NE)RAVNOPRAVNOST POLOVA U JAVNOM PROSTORU: ŽENE U MEDIJIMA

I sama sam pripadnica ženskog pola i moram priznati da nije lako. Smatram da se u današnje vreme treba posvetiti puno veća pažnja problemu zlostavljanih i maltretiranih žena. Istraživanjem sam kroz prethodne tekstove prikazala nezahvalan položaj žena u Srbiji. S obzirom na širinu ove teme, odlučila sam da dokaze ovog problema prikažem kroz trenutno najaktualniju situaciju – kroz pokret "Nisam tražila". Taj pokret su osnovale četiri veoma hrabre devojke, bivše studentkinje Akademije scenskih umetnosti u Sarajevu, kojima smo svi jako zahvalni ili bi trebalo da budemo. Takođe, veliku zahvalnost i pohvalu treba iskazati i devojci Mileni Radulović koja je sve ovo pokrenula. To je devojka koja je hrabro istupila i prijavila zlostavljanje, a tim je činom potaknula mnoge druge devojke da učine isto, da znaju da nisu same.

slika preuzeta sa: https://www.facebook.com/NisamTrazila/photos/a.103195428432611/108082587943895/

Devojke su otvorile Fejsbuk stranicu sa namerom da svim devojkama i ženama pomognu i daju podršku ako prolaze kroz pakao. Verovali ili ne – uspele su, jer stranicu prati 36.000 ljudi. Za samo osam dana objavljeno je preko tri hiljade ispovesti o seksualnom zlostavljanju, što je veoma potresno. Žalosno je samo što su neki ljudi pokušali da prijave stranicu i da joj onemoguće rad. Čemu to? Napokon idemo u pravom smeru, napokon smo se ujedinili s ciljem postizanja opšteg dobra i ne smemo dozvoliti da iko to spreči. Ovo je jedna veoma ozbiljna i teška tema sa kojom se niko ne treba šaliti.

Diskriminacija žena na polnoj osnovi je čak i javna, te se svakodnevno pojavljuje u medijskom prostoru, što je posebno strašno. Na to se reaguje neprimerno ili se uopšte ne reaguje. Šta onda možemo da očekujemo da se događa devojkama i ženama u njihovom privatnom životu kada ih niko ne vidi i ne čuje? Prvo pitanje koje dobiju devojke i žene koje su bile žrtve nasilja i prijavile isto je zašto si ćutala? Kakvo je to pitanje? Žrtva koja je preživela nasilje i koja je skupila hrabrost da ga prijavi, ne sme biti ispitivana. Pre svega, ako bilo koja devojka (žrtva) prijavi zlostavljanje, to znači da je HRABRA. Toj osobi je potrebna podrška, a ne osuda. Kada se tako nešto desi, ona mora znati da je društvo uz nju, a ne uz izvršioca. Takođe, ono što meni verovatno NIKADA neće biti jasno, zašto se skoro uvek opravdava počinitelj nasilja? Ako je devojka obučena provakativno, to ne znači da možeš da je napadneš, baš suprotno, ne možeš, niti smeš. Ako devojka kaže NE, to je jednostavno NE. Niko nema pravo da je pipne ukoliko ona to ne dozvoli i ne želi. Ne postoji nijedno opravdanje za zlostavljanje.

slika preuzeta sa: https://www.facebook.com/NEznaciNe/photos/a.103014275119773/104223214998879/

Takođe, volela bih da se zaustavim na temi vezanoj za medije i kako, u stvari, (ne) treba izveštavati o nasilju nad ženama. Navešću primer Nataše Bekvalac, sada samohrane majke koja je mesec dana nakon porođaja dobila batine od sada već bivšeg supruga. Surova priča Nataše Bekvalac je u novine smeštena pod rubrikom "Zabava". Ako već neko od novinara hoće da piše o temi zlostavljanja u porodici, smatram da se to ne stavlja u rubriku "Zabava". Bilo je komentara da je to i zaslužila samo zato što se razvodila tri puta. Ako mene pitate, to je samo dokaz neprofesionalnog i nezrelog postupanja od strane novinara. Zatim, mediji u nekim slučajevima krive žrtvu jer je napustila porodicu da bi se spasila od zlostavljanja u istoj. Mediji opravdavaju počinioce nasilja, najčešće je u pitanju ljubomora, kako oni kažu. Izjava voditelja koja je šokirala javnost: "NIJE ISTO DA TE SILUJE LEGIJA I DA TE SILUJE MIKA ALEKSIĆ". Ovo je prevršilo svaku moguću granicu. Iskreno, ovo nije jedina stvar koja me šokirala od ovog voditelja. On se, takođe, besramno pitao zašto je devojka sve ove godine ćutala i na sve to dodao da nije Mika Aleksić "rmpalija". Mogu bez problema da odgovorim na postavljeno pitanje: bila je uplašena i kraj priče. Ovo je čist primer kako pojedinac reaguje na žene žrtve, kako se ispituju žene žrtve, a ne nasilnici. U javnosti se postavlja pitanje kako je moguće da se žrtva smeje tako srećno, a da je prethodno zlostavljan? Nije mi stvarno jasno šta neki pojedinci očekuju. Problem je što se devojka smeje? Bilo bi bolje da upadne u depresiju? Bilo bi bolje da ne nastavi svoj život? Devojka je hrabra, ustala je na noge i izborila se za sebe i za svoje koleginice. Jedino što imam da kažem za nju jeste - SVAKA ČAST!

Još jedan problem našeg društva je taj da je kod nas normalno podsmevati se i vređati ženu, kod nas je normalno ženi upućivati seksualno sugestivne komentare i zviždukati istoj, kod nas je normalno neprimerno odmeravanje žene, normalno je muško lomljenje vrata kada pored njega prođe sređena žena, a na sve to je "normalno" da se žene posrame u tim neprijatnim trenucima, da se povuku u sebe i da ne naprave bilo kakvu reakciju jer dobro znamo na čiju će stranu stati društvo.

ŽENA U MEDIJSKOM PROSOTRU: Voditelj postavlja krajnje seksističko pitanje! Sumnja i propituje sposobnost jedne naučnice samo zato što je žena.

preuzeto sa: https://www.youtube.com/watch?v=iZrJahhBmaI&feature=emb_title (1:30 min)

Zaključak je veoma jednostavan. Žena, devojka ili pak devojčica nije kriva što je obukla kratku suknju, nije kriva što ima malo veći dekolte, nije kriva što se sredila. Apsolutno nijedna stvar ne može da opravda bilo kakvo nasilje, bilo ono seksualno, verbalno ili bilo koje drugo. Niko nije zaslužio da prolazi kroz nešto tako traumatično i strašno. Sada je tu pokret „Nisam tražila“ koji ohrabruje žrtve da prijave zlostavljanje i da se ne boje, već da nadjačaju društvo koje osuđuje i da se izbore za sebe.